I Know What I Did Last Year: “My Summer of PEP”

                  Međunarodni dan prevencije predoziranja

Međunarodni dan prevencije predoziranja se obeležava širom sveta 31. avgusta svake godine ne bi li se podigla svest o predoziranju i smanjila stigmatizacija smrti uzrokovane predoziranjem, ali takođe i pružila podrška svim porodicama i prijateljima onih koji su stradali od predoziranja. Međunarodni dan šalje poruku da je smrt uzrokovanu predoziranjem moguće prevenirati.

Nasa ideja je da vam u ovom tekstu predstavimo vazne informacije o tome kako prepoznati predoziranje razlicitim supstancama, kao i da vam kroz pregled situacije i instituticija u Srbiji koje se bave ovom temom pruzimo informacije sta raditi u slucaju predoziranja, kao i kontakte tih insitucija koje vam mogu pomoci.

Prema podacima Evropskog Centra za praćenje droga i bolesti zavisnosti, u Evropi svake godine prosečno 12 000 osoba izgubi život kao posledica predoziranja psihoaktivnim supstancama. Za Srbiju ovakva statiskika gotovo da i ne postoji, delimično jer se ovim pitanjem još uvek niko ne bavi dovoljno, a mahom i iz razloga što se sve evidentira po jednom šablonu: „Upisuje se posredni uzrok smrti, što je uglavnom prestanak rada srca, a onaj neposredni koji bi trebalo da razjasni pod kojim okolnostima je smrt nastupila uopšte se i ne upisuje“, reči su dr Vanje Ilić, načelnice Centra za promociju zdravlja u Leskovcu.

O tome kako zdravstvene ustanove i državne institucije tretiraju bolesti zavisnosti i njihove posledice moglo bi se štošta reći i napisati, ali to neće mnogo pomoći onima kojima je pomoć potrebna – ono što čini trenutnu razliku jeste edukacija i dostupnost informacija. Ekipa Inicijative za bezbedan odnos prema drogama istražila je problem predoziranja u Srbiji, sa ciljem da dopre do što većeg broja mladih ljudi koji bi mogli da dođu u situaciju da nekome jednog dana pruže pomoć u kritičnom trenutku.

Sta je predoziranje?

Predoziranje je stanje osobe koja je uzela veću količinu psihoaktivne supstance (ili njihovih kombinacija) nego što je njeno telu u mogućnosti da podnese. Predoziranje je moguće alkoholom, lekovima ili drogom.

Depresanti (alkohol, opoidi, benzodiazepini, barbiturati) su supstance koje usporavaju nervni sistem, disanje i otkucaje srca. Predoziranje depresantima praćeno je plitkim disanjem ili čak prestankom disanja, zvucima davljenja usled suženja disajnih puteva, modre usne i vrhovi prstiju, mlitave paralize ruku i nogu, gubitak orijentacije ili čak svesti.

Trovanje alkoholom praćeno je gubitnom orijentacije, koordinacije, povraćanjem, napadima, sporim disanjem, modrom ili bledom kožom, niskom temepraturom, i/ili gubitkom svesti.

Predoziranje amfetaminima izaziva bol u grudima, konfuziju, gubitak orijentacije, jake glavobolje, napade, visoku telepraturu bez znojenja, teško disanje, paranoju, halucinacije i/ili gubitak svesti.

Dakle, šta kada shvatiš da je đavo odneo šalu, i da je tvom drugu, drugarici, dečku, sestri, ili nepoznatoj osobi na žurci hitno potrebna pomoć?

Ukoliko znaš da je ta osoba konzumirala alkohol i/ili narkotike, najbitnije je da pre svega pozoveš hitnu pomoć i objasniš o kakvim okolnostima je reč. Ukoliko odlučiš da sam prevezeš ugroženu osobu, važno je da znaš da je jedina institucija u Srbiji opremljena da reaguje u slučaju predoziranja drogom Odeljenje za toksikologiju na Vojnomedicinskoj Akademiji (VMA). Veoma je bitno da svi u Srbiji znaju da ni hitna pomoć, ni lekari u Urgentnom, niti bilo koji drugi doktori i medicinsko osoblje nisu u obavezi da pozovu policiju ukoliko za to ne bude potrebe. Ko god da je pozvao hitnu pomoć, ili samostalno doveo pacijenta, ili ukoliko je on bio u stanju da dođe sam, osoblje na Odeljenju za toksikologiju će ga adekvatno zbrinuti, popuniti knjigu izveštaja, zavesti pacijenta, potpisati da je primljen, i brinuti o njemu dok ne dođe svesti. Ukoliko je pacijent u ličnom posedu imao bilo kakve supstance, preporuka je da iste oduzmete i sklonite budući da će u suprotnom biti zaplenjene (lekari koji na neki način pronađu supstance obično ih samo bace, bez zvanja policije).

Ukoliko se, pak, desi da je policija ta koja dovedi korisnika heroina, može se desiti da on potom bude procesuiran, ali i ne mora – u zavisnosti od njihove procene. Vrlo je moguće da policija u toku dovođenja odluči da li će se on privoditi, dizati optužba, ili će biti saslušavan prema tome kako se korisnik ponašao prema njima, okolini, sugrađanima, da li je uhvaćen na delu prodavanja supstanci, da je poznat od ranije, da li se opirao sprovođenju do zdravstvene ustanove, itd.

Vojnomedicinska Akademija ne vrši rehabilitaciju pacijenata, ali im, ukoliko poseduju zdravstveno osiguranje, može obezbediti konsultacije sa psihijatrom. Psihijatar ima ovlašćenje da pacijentu prepiše lekove poput antidepresiva, antipsihotika ilii sedativa, ako je to potrebno, tj. ukoliko se uoče znakovi poremećaja raspoloženja (depresija, paranoja, i sl).

Ako se nalazis u blizini osobe koja pokazuje znake predoziranja, bitno je da:

●        ostaneš sa njom i uveriš je da će sve biti u redu,

●        ako izugbi svest pokušaš da je probudiš, 

●        postaviš je u ležeći položaj i sa glavom zabačenom u nazad,

●        pozoveš hitnu pomoć,

potražiš nekog u blizini ko zna da pruži prvu pomoć ili pokušaš da pružiš prvu pomoć.