U ime Oca… (Tretman korisnika droga u verskim zajednicama)





 



If you want to read the English version of the article please see drugreporter website: http://drogriporter.hu/en/node/2218

Uprkos neprijateljskim stavovima Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) prema korisnicima psihoaktivnih supstanci, ona je priznata od strane Vlade Srbije kao kljični partner u tretmanu bolesti zavisnosti. Nevladine organizacije (NVO) koje rade u ovoj oblasti izražavaju ozbiljnu zabrinutost prema ambicijama SPC da sprovodi tretman bolesti zavisnosti.

Moglo bi se reći da je sve počelo sa preporukama EU, ali je to zapravo daleko od istine. Evropska Komisija je predložila Vladi Srbije da u okviru Nacionalne strategije za borbu protiv zloupotrebe droga (2009–2013), kao aktivnog učesnika prepozna civilno društvo.

Umesto stručnog razmatranja, čini se da je beogradska Vlada izabrala politički način da se uhvati u koštac sa ovim pitanjem. Izabrana je SPC kao glavni saradnik, umesto konsultacija sa profesionalcima u oblasti smanjenja štete i stručnjaka u oblasti tretmana korisnika droga.  Za ekspertske NVO u ovoj oblasti bi prihvatljivo bilo da je SPC izabrana za civilnog partenera, da crkva, u ne tako dalekoj prošlosti, nije pravila velike greške u svojim programima tretmana bolesti zavisnosti. 

Nažalost, su aspiracije SPC prema lečenju korisnika droga postale poznate široj srpskoj javnosti  kada je krajem maja 2009. godine „procureo” jedan video snimak iz duhovno-rehabilitacionog centra Crna Reka. Snimak prikazuje scene teškog batinjanja jednog od štićenika, u kome učestvuje i Protojerej Branislav Peranović, koji poslednjih šest godina rukovodi Duhovnim centrom.  http://www.youtube.com/watch?v=CIYP0k7w8GY&feature=related

Nakon incidenta, centar u Crnoj Reci je raspušten. Međutim, slučaj protiv sveštenika je još uvek u toku, dok su njegovi saučesnici, između ostalog, optuženi i za seksualno zlostavljanje štićenika, dobili kazne ispod zakonskog minimuma.

Ali tu nije bio kraj angažovanju SPC u tretmanu korisnika psihoaktivnih supstanci. U njenom okrilju otvoreno je šest novih duhovnih zajednica pri kojima su zavisnici apstinirali u strogom manastirskom okruženju uz težak fizički rad i molitvu. Jedna od njih je i duhovno-terapijska zajednica “Zemlja živih” u Čeneju, u medijima često predstavljana kao primer dobre prakse.

Ministar zdravlja Zoran Stanković i patrijarh srpski Irinej 22.06.2011 potpisuju memorandum o saradnji, koji utvrđuje obaveze Srpske pravoslavne crkve i resornog ministarstva u vezi što kvalitetnijeg sprovođenja projekta terapijske zajednice "Zemlja živih". ”Projekat terapijske zajednice "Zemlja živih" ima za cilj besplatnu rehabilitaciju psihofizičkog stanja zavisnika i njihovu edukaciju, radi promovisanja i razvijanja zdravih stilova života. Cilj je i očuvanje i unapređenje zdravlja mladih i ujedno njihovo osposobljavanje da kroz vršnjačku edukaciju utiču na pojedinca i grupe u cilju zaštite i prevencije od psihoaktivnih supstanci”, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja.

Promociju SPC u tretmanu korisnika droga, nastavio je Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, 18.03.2012 potpisavši sa patrijarhom Irinejem memorandum o saradnji SPC i MUP-a  na sprovođenju Strategije za borbu protiv zloupotrebe droga.

"U borbu protiv tog zla treba da se uključi čitavo društvo. MUP deluje represivno, Ministrastvo zdravlja u domenu lečenja, a dobrodošli su svi koji na bilo koji način mogu da pomognu. Daj Bože da procenat izlečenja bude sve veći i da sačuvamo živote naše dece", poručio je ministar Dačić, uz pohvalu centra u Čeneju i podsećanje da centar SPC nema veze sa slučajem "Crna Reka" koji je bio primer zloupotrebe.
Sadržaj ovih memoranduma predstavlja potpunu nepoznanicu, jer se tekstovi ovih memoranduma ne mogu naći na web sajtovima resornih ministarstava.  Predstavnici medija  su preneli  samo zvanične izjave potpisnika ovih sporazuma. To znači da javnost nije informisana o dogovorenim dužnostima i obavezama srpskih ministarstava, sa jedne strane, i SPC sa druge.

Dok su državni funkcioneri promovisali centre za rehabilitaciju pri SPC, koja bi po Ustavu Republike Srbije trebala da bude odvojena od državne uprave, priča je krenula drugim tokom. Sud je razvlačio proces protiv optuženog Protojereja Branislava Peranovića, a on seli se na drugi kraj Srbije i otvara novi centar „Sretenje”  u kome  se bavi „lečenjem” korisnika droga „proverenim metodama”.

Prema informacijama sa sajta www.sretenje.org, centar  svoju humanu delatnost obavlja pod nadležnošću Eparhije šabačke i Srpske pravoslavne crkve, a program lečenja rezultat je bogatog petnaestogodišnjeg iskustva i rada sa više od hiljadu zavisnika.

O rezultatima programa lečenja,  javnost Srbije je upoznata 07.08.2012, dan nakon što je Nebojša Zarubac, jedan od štićenika centra „Sretenje”, pronađen mrtav u jednom od pomoćnih objekata centra. Prema rezultatima obdukcije Zarubac je umro usled gušenja  ispovraćanim sadržajem; na njegovom telu je pronađeno između 50 i 100 udaraca tupim predmetom, što implicira na sporu i mučnu smrt.
Protojerej Branislav Peranović  je ponovo  uhapšen, rehabilitacioni centar „Sretenje” je zatvoren, šticenici poslati kući, a jedan mladi život je brutalno ugašen. Zahvaljujući tome što je država Srbija memorandumima o saradnji sa SPC  i njenom učešću u sprovođenju Strategije za borbu protiv zloupotrebe droga, dala mandat sveštenicima da  se bave lečenjem teških pacijenata kao što su korisnici psihoaktivnih supstanci.

Kao vrhunac licemerja, sada se i država i SPC ograđuju od delatnosti kojima se bavio Protojerej Peranović, dok ostali centri, otvoreni pod okriljem SPC, nastavljaju da pružaju servise korisnicima droga bez ikakve supervizije.

Bojan Arsenijević, Re Generacija


Comments

Popular posts from this blog

Istraživanje stavova o legalizaciji kanabisa u Srbiji